Pročitao sam nedavno prilog (rubrika Lični stavovi) prof. Dr Gorana Belojevića, dnevne novine Danas koji me je na trenutak ohrabrio, taman toliko da napišem ovaj prilog. Bez obzira  na kasniju reakciju predsednice Vlade Republike Srbije (RS) koja se oštro pobunila na neke navedene procene cenjenog kolege. Naime, osvrt na koji se pozivam je navod kolege Bjelovića „Motorna snaga preventivne medicine je statistika. Ako zamislimo da je srpska preventivna medicina benzinski motor. Ako zamislimo da je srpska preventivna medicina benzinski motor, trenutno se u nju sipa dizel gorivo. Rezultat je štucanje motora i veliko nezadovoljstvo i vozača i putnika.“. Na žalost, to je manje-više sve vezano za statistiku u navedenom prilogu ali je bilo sasvim dovoljno da se isprovocira ovaj prilog .

A moj odgovor premijerki je na njenu reakciju je: Otvorite nam (uvid u) podatke, pa nećemo da se bavimo procenama i prognozama. Nije li to najmanje što očekujemo? PODATKE!

Pokušaću da iznesem ono što mene muči – Da li je moglo drugačije? Samo uz dodatnu pamet i struku koja to zaista i jeste.

Počeću od „backgrounda“, kao da apliciram za neki projekat. Što nije daleko od istine. Ovaj prilog je projekat sopstvene savesti autora.

Osnovna pretpostavka: Upravljanje pandemijom je moglo da bude efikasnije pod najmanje dva uslova:

• veća transparentnost u radu „Kriznog štaba za suzbijanje epidemije“ (Štab)
• raspoloživost i dostupnost pravovremenih i tačnih podataka.

Dodatna pretpostavka: Podaci o broju testiranih, rezultatima testiranja, broju pacijenata na respiratorima, pacijentima koji su se oporavili i umrlima od korona virusa i drugi relevanti podaci predstavljaju osnov za odlučivanje na svim nivoima odlučivanja. Podatke treba otvoriti stručnoj javnosti uz poštovanje važeće GDPR regulative.

Pomoćna pretpostavka 1: Informacioni sistem za praćenje pandemije koji omogućava prikupljanje, kontrolu, analizu i diseminaciju neophodnih podataka je stručno utemeljen i definisan na naučnim osnovama (npr. u skladu sa GSBPM (Generic Statistical Business Process Model) modelom).

Pomoćna pretpostavka 2: Dobronamernost . Svi članovi Štaba (bez obzira na fukcijui status – punopravni članovi ili “dodatno angažovana stručnih lica“) i autor ovog priloga smatraju se dobronamernim i maksimalno angažovanim u borbi protiv COVID-19 (svako u skladu sa svojim mogućnostma, bez obzira na delokrug delanja).

Neophodna pretpostavka: Štab je samostalan i transparentan u radu i donošenju odluka.

Početak: Konstituisanje i funkcionisanje Štaba

Prvi zvanično registrovan slučaj COVID-19 zabeležen je 6. marta. Kako su tada objavili mediji, Vlada Republike Srbije je sedam dana kasnije (13. marta 2020) oformila Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 (Štab) i Krizni štab za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica zarazne bolesti  COVID-19 po privredu. Tada nismo puno razmišljali o pravnom osnovu konstitisanja kriznih štabova, datuma obelodanjivanja njegovih članova i pridruženih članova.

Međutim, zbunjujuće je delovala skorašnja vest da je tek oko pet meseci kasnije, 27. jula, Vlada Srbije objavila zaključak o formiranju Kriznog štaba (Zaključak) i spisak ljudi koji ga čine. Pretraživao sam internet i nisam našao vest koja bi demantovala ovu tvrdnju. Naprotiv, na sajtu Vlade Republike Srbije se jasno navodi: Beograd, 27. jul 2020.

Dakle, prvo što zbunjuje i otvara prostor za špekulacije, kreiranje i širenje lažnih vesti je pitanje – Zašto se toliko čekalo sa objavljivanjem ovog Zaključka? Bez ulaženja u nagađanja oko razloga, samo ću se zapitati da li je i kako, ovo “kašnjenje u informisanju” uticalo na kredibilitet i imidž članova Štaba.

Naučena lekcija?: Neophodna je pravovremenost u informisanju od strane nadležnih u svim institucija

Komunikacija i odnosi sa javnošću?

Povodom vesti koje su objavili pojedini portali da je Vlada Srbije donela odluku da je za sve informacije u vezi sa koronavirusom isključivo zadužen Кrizni štab na čijem je čelu Ana Brnabić (april 2020), pretražio sam sajt Službenog glasnika u potrazi za takvim dokumentom i našao ga kao Nevažeći akt na Pravno informacionom sistemu Republike Srbije.

Kredibilitet?

Jedno od pitanja koja se tiču kredibiliteta Štaba  vezano je za odogovornost i upravjanje Štabom:  Kada ste shvatili da na čelu štaba nije Darija Kisić Tepavčević, već premijerka Ana Brnabić? I to ne samostalno.

Odgovor: Ne postoji rukovodilac Štaba, već su kao korukovodioci Kriznog štaba Zaključkom imenovani: predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković. Članovi Štaba su direktori relevantnih instituta i klinika, kao i predstavnici drugih relevantnih tela. Takođe, imenovana su i dodatno angažovana stručna lica koja učestvuju u radu Štaba.

Dakle, odgovornost za upravljanje Štabom je kolektivna. U javnosti se mogao steći drugačiji utisak, eksponiranjem jedne od „dodatno angažovanih stručnih lica“ bez navođenja njene funkcije ili uloge u Štabu. Zašto je to učinjeno, ostaje nejasno. A mogla se proizvesti u, recimo, portparolku Štaba.

Naučena lekcija?: Neophodno je uspostaviti odgovornost Štaba. Iz Zaključka se može videti da je njihova uloga savetodavna. Da li je bilo bolje da je komandna? Uz definisanje i uspostavljanje linije komandovnja, komunikacije, itd.

Sastav Štaba

Jedno od ključnih pitanja je sastav „Kriznog štaba za suzbijanje epidemije“. Pri tome ne mislim na imena, već domene stručne ekspertize njegovih članova.

Po zaključku, u Štabu sedi 31 član i 14 „dodatno angažovanih stručnih lica“. Odmah da naglasim, nisu mi bitna imena. Polazeći od hipoteze (načela) dobronameronosti, smatram da je svaki od članova Štaba pojedinačno stručan minimalno u meri da mu je mesto u Štabu. Ovde izuzimam političare, za koje pretpostavljam da su imenovani ex officio (računajući i lekare među njima). Dakle, polazim od domena njihove ekspertize.

Najgrublja klasifikacija članova Štaba je na 2 grupe: lekari + političari (sa pomenutim preklapanjem ex officio članova, koju ću ipak svrstati u ove druge, imajući u vidu da ih je Vlada postavila po funkciji).

Pa šta je bitno? Specijalizacije članova Štaba. U ovoj fazi otpadaju političari (uključujući i ex officio članove). Među lekarima koji su preostali, može se izvršiti sledeća klasifikacija.

Korukovodstvo Štaba: 2 hirurga i jedan patolog

Članovi Štaba: 3 epidemiologa, 2 infektologa i po jedan iz oblasti virosologije, socijalne medicine, dečije pulmologije i klilinčke mikrobiologije.

Ex officio članovi: neuropsijatar i dečiji hirurg.

Dodatno angažovana stručna lica koja učestvuju u radu Štaba: 2 epidemologa i po jedan iz oblasti virosologije, hirurgije, transfuzije krvi, urgentne medicine i medicinske statistike i informatike.

Proširenje Štaba

Mediji su 27.7.2020. preneli izjavu koordinatora bolnice u Novom Pazaru, Mirsada Đerleka, koji je kazao da je Štabu za vanredne situacije poslao podatke za period od 12. juna do 20. jula i to samo pacijente koji su preminuli u Opštoj bolnici u Novom Pazaru. U tom periodu preminule su ukupno 154 osobe, od kojih je 100 od COVID19, dok kod 54 ta bolest nije bila neposredni uzrok smrti. U ove podatke nisu ubrojane stotine žitelja Novog Pazara, Sjenice i Tutina koji su od koronavirusa umirali u drugim zdravstvenim ustanova, u svojim kućama ili im pre smrti nije potvrđeno prisustvo virusa u organizmu,  kazao je Đerlek.

Nekako istovremeno Lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka Sulejman Ugljanin (stomatolog po obrazovanju, političar po profesiji) ocenio je da se sa nošenjem maski povećao i broj smrtnih slučajeva, prenosi RTS, a izjava se može pogledati na YouTube.

Izdvojiću samo dve rečenice:

„Tek kada su počele maske da se koriste povećao se broj smrtnosti. A zašto? Možda je neko u tim maskama, na svaku stotu stavio malo virusa ili nekog bojnog otrova i napravio nam problem ovde.“

„Mi školovani ljudi koji imamo i ljudsko opšte znanje i medicinsko znanje imamo mnogo pitanja. Ja imam bar 20 pitanja vezanih za masku da bih je stavio na usta. Neću ništa na svoja usta što može da ugrozi moj život i da smanji ventilaciju pluća. Ko je taj ko meni može da naredi da stavim masku na usta?“

Zamislite da su u Štabu, sociolozi, psiholozi, istoričari , i predstavnici najvećih verskih zajednica (makar po jedan – zbog efikasnosti u radu).

Verujem da će pri pomisli na uključivanja teologa (sveštenih lica) u sastav Štaba mnogi prevrnuti oči. Ali isto tako verujem da bi situacija sa pandemijom u Novom Pazaru (Raškoj oblasti, generalno) bila značajno povoljnija da je bilo tako. Odakle mi to?

Iz Nemačke (a zbog rezultata u borbi protiv COVID-19).

U većoj meri nego što se to dogodilo u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili SAD, nemačka država je odlučila da posluša savete filozofa, istoričara, teologa i pravnika trudeći se da ispoštuje „etičke uravnoteženosti“ u procesu ponovnog otvaranja društva uz istovremeno očuvanje zdravlja stanovništva. Zašto baš nemačko iskustvo – svakako ne samo priče o Nemačkoj kao izuzetku, ne samo zbog organizacije njihovog zdravstvenog sistema i velikog bolničkog kapaciteta u odeljenjima intezivne nege.

Naime, kada je nemačka savezna vlada 15. aprila najavila malo labavljenja ograničenja – što je omogućilo otvaranje malih prodavnica i deci povratak u školu u maju – kancelarka  Angela Merker je sa nestrpljenjem iščekivala izveštaj koji je napisala ekspertska grupa od 26 članova. Ova radna grupa iz Leopoldine – nemačke akademije nauka iz 1652. godine – uključivala je istoričare industrijalizacije i ranog hrišćanstva, stručnjaka za filozofiju prava i nekoliko pedagoških stručnjaka, predsednika, zamenike i članove Leopoldine.

 „Kriza je složena, to je sistemska kriza i zato je treba secirati iz svakog ugla“, tvrdio je Jurgen Renn, direktor Instituta Mak Planck za istoriju nauke, jedan od onih koji je napisao ključne preporuke za Nemačku federalnu vladu.

Dakle, struktura ovog ekspertskog tima je takva da su naučnici iz oblasti prirodnih nauka i medicinski specijalisti manjina u njemu. Možda iz razloga što je nemačka kancelarka Angela Merkel diplomirani fizičar (doktorirala na kvantoj hemiji).

Naučena lekcija?: Proširiti sastav Štaba. Možda baš po ugledu na nemačka iskustva. Svakako uključiti naučnike za podatke

Napomena: među dodatno angažovanim stručnim lica koja učestvuju u radu Štaba je jedan lekar – profesor univerztieta sa specijalizacijom iz oblasti medicinske statistike i informatike. Obzirom da se neću baviti  imenima, a imajući u vidu njegovo (ne) oglašavanje i javno eksponiranje vezano za odluke Štaba, smatram njegov (javni) doprinos radu Štaba minornim.

Funkcionisanje štaba

Karakteriše ga netransparentnost i nekoordinisanot u donošenju odluka.

Primer: Odluka da đaci od 1. septembra krenu u školu.

Pitanje: postoji li pravilnik o radu Štaba? Kako se donose odluke u Štabu? Glasanjem? Na sednicama, javno, dizanjem ruke? Održavaju li se uopšte sednice, koliko često, postoji li kvorum itd. Koje odluke su obavezujuće, a koje se odnose na preporuke? Gde se objavljuju odluke Štabe?

U Zaključku odluke o formiranju Štaba navodi se da „radi uspešnijeg vršenja svojih nadležnosti, Vlada može, u skladu sa navedenim odredbama člana 33 st. 2 i 3 Zakona o Vladi, u svim oblastima, pa i u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, obrazovati radna tela koja  razmatraju pojedina pitanja iz nadležnosti Vlade i koja daju Vladi predloge, mišljenja i stručna obrazloženja. Ta mogućnost precizirana je i u Poslovniku Vlade, pa je u članu 22 stav 1 predviđeno da Vlada može da obrazuje povremeno radno telo (savet, radnu grupu, ekspertsku grupu itd.) da bi razmatralo pojedina pitanja iz njene nadležnosti i davalo predloge, mišljenja i stručna obrazloženja“.

Dakle, iako nisam pravnik, jasno je da odluke treba da donosi Vlada Republike Srbije, a na osnovu predlogа, mišljenja i stručnоg obrazloženja Štaba. To se u saopštenjima Vlade i Štaba, po pravilu, ne navodi.

Naučena lekcija? Doneti i objaviti pravilnik o radu Štaba.

MINISTAR prosvete Mladen Šarčević izjavio je u utorak, 11. 08. 2020 na konferenciji za štampu Štaba, da su nadležni, po pitanju odvijanja nastave od septembra, pošli od toga da petina roditelja ima decu do 12 godina, što je razlog da mlađi osnovci krenu u školu.

„Sve zavisi od trenutnog zdravlja nacije. Pošli smo od toga da ne očekujemo vanredno stanje, kada su, kao u prvom talasu, roditelji dece do 12 godina bili kod kuće. Preko 22 odsto je roditelja dece do 12 godina, što je dovoljan razlog da mlađi osnovci na neki način treba da krenu na nastavu“,  rekao je ministar Šarčević na pres konferenciji.

On je ponovio da će se nastava za decu od prvog do četvrtog razreda odvijati u školama, uz smanjenje broja učenika u učionicama i poštovanje svih mera.

Dakle, nadležni (?!) su doneli odluku zato što je preko 22 odsto roditelja dece do 12 godina. Pretpostavljam da je mislio na roditelje dece školskog uzrasta. što je prograslio za „dovoljan razlog za polazak u školu!.

Povodom ove izjave imam dva pitanja i jednu konstataciju:

Prvo, KO SU TI NADLEŽNI? Članovi Štaba? Neko drugi?

Drugo, na šta je misilo kada je izjavio „Preko 22 odsto je roditelja dece do 12 godina..“? Ako to povezuje sa činjenicom da se radi o pretežno zaposlenim roditeljima, pitam se šta će biti sa decom kada nisu tih par sati u školi?

Treće, ministar Šarčević je rekao da je nalošiji model nastave na daljinu, jer nema kontakata, te da su sva prelazna rešenja bolja od učenja na daljinu. Pa, g. Ministre, nije svako učenje na daljinu isto. Ovo što smo imali u prethodnom polugođu jeste dobar pokušaj da se proces nastave (kako-tako) održi ali svakako nije učenje na daljinu po definiciji. Ne smatram da je u početku moglo bolje, svaki vid nastave je bio bolji nego nikakav ali vreme više ne može da bude izgovor da se ne pokrene ovaj vid učenja u skladu sa najvišim standardima elektronskog učenja. Učenje na daljinu, elektronsko (E ) učenje, je interaktivan proces između predavača i slušalaca uz pomoć elektronskih medija pri čemu se naglasak stavlja na proces učenja, dok su mediji samo tehnološki alati koji to omogućavaju. Dakle, klasična TV nije odgovarajući platforma za ovaj vid učenja, prvenstveno što ne omogućava dvosmerni proces učenja. U OECD publikaciji dat je prikaz savremenih platformi koje omogućavaju elektronsko učenje.

Naučena lekcija? Javno obraćanje visokih državnih zvaničnika mora da bude utemeljeno na činjenicama koje imaju smisla.

Uostalom, ko želi da sagleda gde smo u ovoj oblasti dovoljno je da pogleda iskustva praktično svih zemalja sveta u prethodnom periodu na sajtu Uneska – National learning platforms and tools ili OECD-a gde je predstavljen prvi set online obrazovnih resursa za podršku nastavnog procesu i učenju tokom COVID-19 pandemije.

U zaključku ove teme mogu da konstatujem da je sprovođenje nastave „na daljinu“, na isti način kako je to prethodno urađeno, korišćenjem iste platforme, društveno neprihvatljivo. Ovim se šalje jasna poruka o tome koliko se u međuvremenu radilo po ovom pitanju. Ovo nije samo moje mišljenje.

Post festum:

Naučene lekcije?:

Ima li smisla ova polemika i u kom pravcu treba da ide ako znamo da su predškolske ustanove (vrtići) već otpočele sa radom. Ali ne znamo kakva su iskustva. Obolevalu li deca u tim ustanovama? Da li se testiraju? Postoje li neki rezultati?

Umesto zaključka

Hteo sam da pišem o podacima, statistici, zaključivanju, podršci donosiocima odluka… ali nakon što sam još jednom pročitao neke od izjava Predsednice Vlade, Ane Brnabić shvatio sam da to nema smisla.

• Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da ni u jednom trenutku nisu namerno skrivani statistički podaci o epidemiji korona virusa u Srbiji.
  • Ona je za Radio televiziju Vojvodine rekla da su u najvećoj mogućoj meri, podaci koji se zvanično objavljuju “pravi podaci“.
  • “Uzimali smo volontere da sede u bolnicama i sakupljaju podatke ali nemamo sistem kao u državnoj upravi koji elektronski vuče podatke. Mi smo uveli kakav-takav sistem koji nikada do sada u Srbije nije postojao, uveli ga ad hok tokom najveće svetske krize u poslednjih 100 godina“, rekla je Ana Brnabić.
  • „Ona je potvrdila da postoje podaci koji su namenjeni samo Vladi Srbije a ne javnosti“.
  • “Zajedno sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu otvorili smo podatke o broju pozitivnih osoba na COVID-19 po opštinama, kao i o broju građana koji su u samoizolaciji. Podaci će biti stalno ažurirani i dostupni na http://covid19.data.gov.rs“, napisala je 25. marta predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na svom zvaničnom Tviter nalogu.

A šta tek reći za objašnjenje „vodećeg epidemiologa u državi“ kome brojevi predstavljaju osnov stručnosti:

„Što se tiče objavljivanja ovih podataka dnevnih, oni crpe svoje informacije iz prikupljenih svih podataka, pretpostavljam da je to bilo iz baze podataka. Prema tome, ta razlika je neminovna i gotovo će je uvek i biti. Ovi svi podaci nikad nisu apsolutno tačni, to mora da se shvati, možda to nije jednostavno, zato i postoji to kašnjenje statistike. Sa druge strane to nije nikakvo opravdanje, ali je objašnjenje“.

Treba da znamo da je Zaključkom Vlade Republike Srbije od 28. marta doneta odluka da se radi vršenja epidemiološkog nadzora povezanog sa bolešću COVID-19, izazvane virusom SARS-CoV-2, uspostavlja jedinstveno i centralizovano softversko rešenje – Informacioni sistem COVID-19 (IS COVID-19) koji uspostavlja i vodi Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, uz tehničku podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Ovim zaključkom se obavezuju zdravstvene ustanove u kojima su smeštena na bolničko lečenje lica obolela od bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2; instituti i zavodi za javno zdravlje; laboratorije koje vrše testiranje, kao i drugi nadležni organi i organizacije, da podatke o izlečenim, odnosno preminulim od posledica oboljenja izazvanih bolešću COVID-19, podatke o licima koja su testirana (pozitivna, odnosno negativna na bolest COVID-19), licima kojima je izrečena mera samoizolacije ili smeštaj u objektima za zdravstveno siguran smeštaj stanovništva, sa podacima o lokaciji gde se lica nalaze, vode u softverskom rešenju iz tačke 1. ovog zaključka, kao i da podatke ažuriraju na dnevnom nivou do 14 sati za period zaključno sa prethodnim danom u 24 sata.

Šta je sa IS COVID-19? Ukoliko ne funkcioniše kako valja, da li se radi nešto povodom toga? Kvalitetni i pravovremeni podaci su uslov svih uslova za odlučivanje na svim nivoima.

Osnovni preduslov:  IS COVID-19 mora da funkcioniše u skladu sa najvišim informatičko-statističkim standardima

Lično se zalažem za OECD pristup.

Najbolje je da ovaj pristup počiva na  otvorenom ekosistemu za inovaciju podataka:

Tek tada, obezbeđivanjem podatka, nastupa STRUKA.

Studija slučaja 1: Otvoreni podaci

Podaci koji se objavljuju su uglavnom sumarni i odnose se na sledeće kategorije: umrli, testirani, (novo) zaraženi i broj pacijenata na respiratorima.

Na nacionalnom Portalu otvorenih podataka (Portal) nalaze se „zvanični podaci“ o zaraženima koji su preuzeti sa sa covid19.rs. (Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije ”Milan Jovanović Batut”, SZO) Статистика COVID-19 у Србији. Na Portalu se navodi da svi podaci mogu da se izvezu u xls i csv formatu za dalju obradu i vizuelizaciju, međutim postoje dva osnovna problema: nivo agregacije i ažurnost podataka. Tako, ako se skinu podaci za statistiku zaraženih po danima, poslednji raspoloživ podatak je 10.6.20. a najniži nivo agregacije – opština (dan pristupa bazi: 14.8.2019).

Mnogo ažuriniji podaci su o broju građana u samoizolaciji – raspoloživi na istom portalu (izvor: MUP Republike Srbiji).  Poslednji raspoloživ podatak se odnosi na prethodni dan ali je nivo agregacije isti.

Ovi podaci su svakako za pohvalu, ali su nedovoljni za bilo kakvu ozbiljniju statističku analizu.

Napomena: Od početka je bilo jasno da je glavni problem kod objavjenih podataka visok nivo agregacije i nedostatak metodološkog objašnjenja za njihovo prikupljanje (odgovarajućih metapodataka i mera kvaliteta).

Studija slučaja 2: Velika epidemiološka studija

2. maja je najavljena velika epidemiološka studija. Planirano je da se sa testiranjem obuhvati od 7.000 do 10.000 domaćinstava širom Srbije i da se krene se već u maju. Prema prvim rezultatima ove studije, koju je objavio Blic, 30.06.2020., procena je da 6,4 odsto naše populacije ima razvijena specifična antitela na virus korona, što dgovara broju od oko 448.000 ljudi, a što je znatno više od broja registrovanih slučajeva inficiranih koronom u Srbiji, koji iznosi 14.288. To znači da je oko 97 odsto zaraženih ostalo zvanično neregistrovano jer nisu imali nikakve manifestacije bolesti.

Epidemiolog prof. dr Tatjana Pekmezović, rukovodilac studije, kaže da je njom u ovoj početnoj fazi “obuhvaćeno oko hiljadu ispitanika, a da je uzrasna struktura u uzorku analogna uzrasnoj strukturi populacije Srbije i samim tim da je reprezentativna“.

UMESTO ZAKLJUČKA

Završavam ovaj tekst sopstvenim razmišljanjima koja me prate kao noćna mora.

• Ova utakmica nema kraja. Celokupno čovečanstvo je pred izazovom. Biološki opstanak je u pitanju.
• Ekonomija već trpi. Nije pitanje dokle će. Već, KAKO će. Smatram da  šok terapija ima smisla samo za one koje je izvesno preživeti. Možda novca i ima, ali nema vremena. Svakako da sve više liči na zakone džungle, nego ekonomije.
• Zaista otvoriti podatke za širu zajednicu.

Lične poruke:

• Razmišljaj drugačije. Svakako je „novi početak“ prava kovanica današnjice.
• Uči u hodu.
• Uči od najboljih.
• Počni od sebe.

Korišćeni izvori

AA (2020). Srbija formirala Krizni štab zbog koronavirusa, Anadoly agency, pristupljno 12.8.2020, https://www.aa.com.tr/ba/korona-virus/srbija-formirala-krizni-%C5%A1tab-zbog-koronavirusa/1765614

Anđelković, I. i Nikolina Govoruša, N. (2020). Biće testirane cele porodice slučajno izabrane iz cele srbije. Od ponedeljka kreće važna faza borbe protiv korone, Dnevne novine Blic, pristupljeno: 17.8.2020, https://www.blic.rs/vesti/drustvo/bice-testirane-cele-porodice-slucajno-izabrane-iz-cele-srbije-od-ponedeljka-krece/355zjjk

B92 (2020). Šarčević: Neke mere možemo da pojačamo, B92.net, pristupljeno: 16.8.2020, https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=11&nav_category=12&nav_id=1717977

BBC (2020). Korona virus i Srbija: Ko su lekari koji sede u Kriznom štabu, BBC News na srpskom, pristupljeno: 15.8.2020, https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-52067487

Belojević, G. (2020). Kako utvrditi tačan mortalitet i morbiditet od kovida 19 u Srbiji, Dnevne novine Danas, pristupljeno: 05.8.2020, https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/procena-je-umrlih-5-000-obolelih-128-000/

Beta (2020). Brnabić: Ni u jednom trenutku podaci o epidemiji nisu namerno skrivani, Agencija Beta, pristupljeno 16.8.2020, https://beta.rs/vesti/covid-19/130423-brnabic-ni-u-jednom-trenutku-podaci-o-epidemiji-nisu-namerno-skrivani

Blümel, M, and Busse, R. (2020). International Health Care System Profiles – Germany, The Commonwealth Fund, pristupljeno 13.8.2020, https://www.commonwealthfund.org/international-health-policy-center/countries/germany

Britanica (2020). Angela Merkel – chancellor of Germany, Encyclopedia Britanica, pristupljeno 16.8.2020, https://www.britannica.com/biography/Angela-Merkel

Danas (2020). Brnabić: Odakle Belojeviću podaci o broju obolelih i umrlih? Dnevne novine Danas, pristupljeno: 15.8.2020, https://www.danas.rs/drustvo/brnabic-odakle-belojevicu-podaci-o-broju-obolelih-i-umrlih/

Direktno (2020). U bolnici u Novom Pazaru od 12. juna umrlo 154 osoba, Web portal Direktno.rs, pristupljeno: 15.8.2020, https://direktno.rs/korona/291049/djerlek-u-bolnici-u-novom-pazaru-od-12-juna-umrlo-154-osoba.html

E-student (2019). What is E-Learning?, E-student.org, pristupljeno: 16.8.2020 https://e-student.org/what-is-e-learning/

GSBPM (2014) Generic Statistical Business Process Model, Memobust Handbook, Eurostat, pristupljeno 15.8.2020, https://ec.europa.eu/eurostat/cros/system/files/General%20Observations-06-T-GSBPM%20v1.0_1.pdf

Guri-Rosenblit, S. (2016). ‘Distance education’ and ‘e-learning’: Not the same thing, Higher Education 49(4):467-493, DOI: 10.1007/s10734-004-0040-0

Insajder (2020). Zamenica direktora Batuta: Desio mi se lapsus kada je u pitanju datum prvog slučaja koronavirusa, pristupljeno: 11.8.2020, https://insajder.net/sr/sajt/vazno/17471/

KOSSEV (2020). Vlada: Za obaveštavanje javnosti isključivo zadužen Кrizni štab na čelu sa Brnabić; kritike struke, KOSSEV – Kosovo Sever Portal, pristupljeno: 14.8.2020, https://kossev.info/vlada-za-obavestavanje-javnosti-iskljucivo-zaduzen-krizni-stab-na-celu-sa-anom-brnabic/

Leopoldina (2020). The Deutsche Akademie der Naturforscher Leopoldina, pristupljeno: 16.8.2020, https://www.leopoldina.org/en/about-us/about-the-leopoldina/about-the-leopoldina/

Leopoldina.org (2020). Coronavirus Pandemic in Germany: Challenges and Options for Intervention, Leopoldina, pristupljeno: 16.8.2020, https://www.leopoldina.org/uploads/tx_leopublication/2020_03_24_Leopoldina_ad_hoc_statement_coronavirus_en_final_02.pdf

Mastilović Jasnić, I. (2020). Samo na “blicu” Prvi rezultati nacionalne studije otkrivaju koliko nas je steklo ANTITELA NA KORONU i da čak 97% zaraženih nije imalo simptome, Dnevne novine Blic, pristupljeno: 16.8.2020, https://www.blic.rs/vesti/drustvo/samo-na-blicu-prvi-rezultati-nacionalne-studije-otkrivaju-koliko-nas-je-steklo/sx1xn5e

Matthews, D. (2020). German humanities scholars enlisted to end coronavirus lockdown, Times Higher Educationpristupljeno: 15.8.2020, https://www.timeshighereducation.com/news/german-humanities-scholars-enlisted-end-coronavirus-lockdown

Max-Planck-Institut für Wissenschaftsgeschichte (2020). Leopoldina advocates a sustainable approach to tackling the coronavirus pandemic, Max Planck Institute for the History of Science, Berlin, pristupljeno: 16.8.2020, https://www.mpg.de/14679719/leopoldina-advocates-a-sustainable-approach-coronavirus-pandemic

Nikolic, M. (2020). Matematičke egzibicije u 15 časova, Istinomer, pristupljeno: 17.8.2020 https://www.istinomer.rs/analize/matematicke-egzibicije-u-15-casova/

Novosti (2020). Ministar objasnio sve detalje: Evo kako će izgledati nastava od prvog septembra – Školama i roditeljima na raspolaganju više modela, Večernje novosti, pristupljeno: 16.8.2020, https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/908733/ministar-objasnio-sve-detalje-evo-kako-izgledati-nastava-prvog-septembra-skolama-roditeljima-raspolaganju-vise-modela

OECD (2019). OECD Smart Data Strategy, OECD, pristupljeno: 17.8.2020, http://www.oecd.org/sdd/OECD-smart-data-strategy.htm

Open Government Approaches (2020). Collecting Open Government Approaches to COVID-19, The Partnership, pristupljeno: 17.8.2020, https://www.opengovpartnership.org/collecting-open-government-approaches-to-covid-19/

Portal otvorenih podataka (2020). Statistika COVID-19 u Srbiji, Nacionalni portal otvorenih podataka, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, pristupljeno: 17.8.2020, https://covid19.data.gov.rs/

Pravno informacioni system RS (2020a). Zaključak (Vlade o informisanju stanovništva o stanju i posledicama zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2) : 48/2020-8, Pravno informacioni sistem Republike Srbije, pristupljeno: 14.8.2020, https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/zakljucak/2020/48/1/reg

Pravno informacioni system RS (2020b). Zaključak (Vlade o uspostavljanju jedinstvenog i centralizovanog softverskog rešenja – Informacioni sistem COVID-19 (IS COVID-19)): 50/2020-9, 57/2020-17, pristupljeno: 16.8.2020, http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/zakljucak/2020/50/1/reg

Reimers, F, et al. (2020). Supporting the continuation of teaching and learning during the COVID-19 Pandemic, Annotated resources for online learning, OECD, pristupljeno: 14.8.2020, https://www.oecd.org/education/Supporting-the-continuation-of-teaching-and-learning-during-the-COVID-19-pandemic.pdf

Stojanov, I. (2020). Pismo nastavnice Šarčeviću: Nismo robovi vaših poluideja, Nova.rs, pristupljeno: 16.8.2020, https://nova.rs/bebaiporodica/pismo-nastavnice-sarcevicu-nismo-robovi-vasih-poluideja/

UNESCO (2020). National learning platforms and tools, UNESCO – Covid 19, pristupljeno: 16.8.2020, https://en.unesco.org/covid19/educationresponse/nationalresponses

Vlada RS (2020). Образован Кризни штаб за сузбијање COVID-19, Vlada Republike Srbije, pristupljeno: 15.8.2020, https://www.srbija.gov.rs/vest/450999/obrazovan-krizni-stab-za-suzbijanje-covid-19.php

YouTube (2020). Sulejman Ugljanin, pristupljeno: 15.8.2020, https://www.youtube.com/watch?v=5M3jRfCuv78

Zaključak (2020). Pravni osnov za donošenje Zaključka o obrazovanju Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Vlada Republike Srbije, pristupljeno: 15.8.2020, https://www.srbija.gov.rs/dokument/479994/pravni-osnov-za-donosenje-zakljucka-o-obrazovanju-kriznog-staba-za-suzbijanje-zarazne-bolesti-covid-19.php