Šta je privuklo pažnju

Budžet.

Iako budžet Bele kuće (Budget of the United States Government, Fiscal Year 2021) nije pravno obavezujući, on predstavlja jasan signal Trampove administracije o prioritetnim pravcima budućeg tehnološkog razvoja. Predlog Bele kuće / Predsednika (o kome će se raspravljati u Kongresu) koji je nama privukao pažnju je zahtev da se u naredne dve godine potroši 2 milijarde dolara na razvoj veštačke inteligencije (VI) i dodatnih 860 miliona na kvantno računarstvo.

U obrazloženju se navodi potreba da se održi konkurentna prednost u obasti tehnologije u nastajanju (emerging technologies) – Industries of the Future. Trampova administracija je prošle godine takođe izdvojila gotovo milijardu dolara za istraživanja u oblasti veštačke inteligencije. Sem toga, predsednik Tramp je 2018. godine potpisao zakon kojim se odobrava trošenje 1,2 milijarde dolara tokom pet godina za uspostavljanje Nacionalne kvantne inicijative (National Quantum Initiative) čiji je cilj ubrzanje istraživanja i razvoja u federalnoj vladi.

Istovremeno, predlogom budžeta za fiskalnu 2021 godinu, smanjuju se ukupna sredstva namenjena za istraživanje i razvoj (na 142,2 milijarde dolara). Ovo ne mora mnogo da znači, obzirom da je prošle godine administracija predložila 134,1 milijardi dolara za istraživanje i razvoj, ali Kongres je odobrio 155,9 milijardi dolara za istu svrhu.

Najveći budžetski korisnici planiranih sredstava za fiskalnu 2021 godinu su:

• National Institute of Standards and Technology (NIST), odnosno National Science Foundation (NSF) sa 718 miliona dolara za unapređenje inovacija i tehnološkog razvoja, kako bi se osigurala liderska pozicija Sjedinjene Država u oblastima vešatačke inteligencije, kvantnih tehnologija, naprednoj proizvodnji i komunikacionim tehnologijama nove generacije, prvenstveno 5G. Budžet udvostručuje NIST-ova sredstva za razvoj u oblasti veštačke inteligencije, kako bi se ubrzao razvoj i usvajanje novih tehnologija i pomoglo da se osiguraju interoperabilni, sigurni i pouzdani sistemi koji one pružaju. U budžetu se takođe predviđa stvaranje posebnog, naprednog proizvodnog instituta finansiranog od strane NIST-a koji bi sarađivao sa industrijom i osigurao da se inovacije razvijene u Sjedinjenim Državama takođe proizvode u Sjedinjenim Državama, a ne u drugim zemljama.
• Za poljoprivredu (Agriculture Department, Safeguards Agricultural Research – USDA funded research) je namenjeno 100 miliona dolara namenjih bazičnim i primenjenim istraživanja u domenu veštačke inteligencije za koja se procenjuju da imaju značajan potencijal u doprinosu američkom naučnom liderstvu i ekonomskoj konkurentnosti u oblasti poljoprivrede.
• Pored toga, budžet se priprema za budućnost pružajući Nacionalnoj administraciji za telekomunikacije i informacije (National Telecommunications and Information Administration) 25 miliona dolara za modernizaciju sistema za upravljanje spektrom, omogućavajući Sjedinjenim Državama da efikasnije udovolje potrebama industrije za dodatnim spektrom i pripreme naciju za prelazak na 5G.
• Budžetom je predviđeno 5,8 milijardi dolara Kancelariji za nauku (Office of Science) za finasiranje istraživanja u ranoj fazi razvoja, upravljanje nacionalnim laboratorijama i nastavak visoko prioritetnih građevinskih projekata. Unutar ovog iznosa: 475 miliona dolara je namenjeno za projekat Exascale computing „kako bi se osiguralo da Sjedinjene Države postanu globalni lider u superkompjutingu“; Za kvantno računarstvo namejeno je 237 miliona dolara; 125 miliona dolara za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje; a 45 miliona dolara za podršku osnovnim istraživanjima u obalsti ispitivanje materijala i hemijskoj industriji, „kako bi podržali američko liderstvo u oblasti mikroelektronike“.

Obrazloženje

Bela kuća je fokusirana na podršku istraživanjima u domenu veštačke inteligencije (bazičnim i primenjenim), kao i kvantnih tehnologija (za koje smatraju da su u svom povoju) kao dela napora da se podrže buduće industrije. „Istraživanja u ranoj fazi razvoja predstavljaju glavni prioritet“ navodi Kelvin Droegemeier, direktor Kancelarije za nauku i tehnološki politiku Bele kuće (White House Office of Science and Technology Policy). Pri tome se u Beloj kući pozivaju na mišljenje stručnjaka koji očekuju da bi kvantno računarstvo moglo imati veliki uticaj na zdravstvo, komunikacije, finansijske usluge, transport, veštačku inteligenciju, prognozu vremena i druga područja.

Prošlog februara, američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu tražeći od federalnih agencija da ulože više resursa u istraživanje, promociju i obuku u oblasti veštačke inteligencije. Ovogodišnji budžet takođe predviđa dodatnih 50 miliona dolara namenjenih edukaciji i treningu u ove dve oblasti, kroz partnerstvo sa akademskom zajednicom.

Podaci ne uključuju istraživačke programe Ministarstva odbrane.

Odjeci

U objavi sa konferencije za štampu (Washington, Feb 7 2020 – Reuters) navodi se izjava direktora za tehnologije (U.S. Chief Technology Officer) i savetnika Bele kuće, Majkla Kratsiosa (Michael Kratsios) da se zemlja suočila sa „globalnom konkurencijom moći“ u oblasti veštačke inteligencije, kvantnog računarstva i drugih kritičnih tehnologija.

Stručna javnost smatra da je ovo povećanje budžeta prvenstveno podstaknuto žestokim rivalstvom sa Kinom, kada je reč o razvoju u ovim oblastima. Tako Stephen Ezell, (Vice president of innovation policy at the Information Technology and Innovation Foundation, an independent Washington, D.C.-based policy think tank) navodi da “Kina u narednoj deceniji želi da se etablira kao primarni svetski inovacioni centar veštačke inteligencije, generišući 60 milijardi dolara iz ove industrije do 2025. godine”. (Videti detaljnije u Global artificial intelligence industry – Deloitte whitepaper, 2019). On, takođe, navodi primer kineske kompanije Alibaba Group Holding Ltd., svetskog lidera u oblasti online trgovine, koja je za tri godine izdvojila 15 milijardi dolara za razvoj i implementaciju veštačke inteligencije, Big data, Internet of Things i istraživanja u oblasti kvantnog računarstva. „Nema sumnje da takmaci na globalnom tržištu, poput Kine, ulažu ozbiljne investicije i pripremaju odgovarajuće strategije u nastojanju da održe vođstvo u ove dve oblasti”, zaključuje Ezell.

Neki već vide Ameriku na liderskoj poziciji. Među njima je i pomenuti Michael Kratsios, koji u svojoj izjavi navodi da će predloženi budžet „osigurati da Amerika i dalje vodi svet u kritičnim tehnologijama, kao što su veštačka inteligencija i kvantne tehnologije. Američka ekonomska snaga i nacionalna sigurnost zavise od toga” (odbivši da to potkrepi brojkama).

„Veštačka inteligencija i kvantne tehnologije služe kao umnožak sile celokupnom istraživačkom i razvojnom sektoru u SAD“, izjavio je u e-mail poruci Dario Gil, direktor IBM Research, dodajući da kompanija podržava planirani budžet administracije (što svakako nije iznenađenje).

Komentari

U prilog navedenom rivalstvu: Kina vs. EU vs. SAD:

Centar za inovaciju podataka (The Center for Data Innovation), nezavisnii istraživački institut (think tank), u svom u izveštaju za 2019. godinu navodi da ukupno posmatrano, SAD trenutno vode u domenu veštačke inteligence, Kina ubrzano hvata priključak, dok Evropska unija kaska za njima.

Sjedinjene Države vode u četiri od šest kategorija koje ovaj izveštaj prati (talenat, istraživanje, razvoj, usvajanje, podaci i hardver). Kina vodi u dve (usvajanje i podaci), a Evropska unija ne vodi u ni u jednoj –kategoriji (iako je tesno iza Sjedinjenih Države u talentu). Od 100 ukupno dostupnih bodova u metodologiji bodovanja ovog izveštaja, Sjedinjene Države vode sa 44,2 boda, a slede Kina sa 32,3 i Evropska unija sa 23,5 boda.

Rankings, absolute metrics

Vodeći izazov za SAD leži u podatku da Kineske kompanije najbrže usvajaju veštačku inteligenciju, prvenstveno iz razloga što u preduzećima prepoznaju značaj i vrednost ovih tehnologija u većoj meri nego što je slučaj u SAD i EU.

U SAD više vole da kažu da je ova razlika u usvajanju veštačke inteligencije, rezultat podsticaja koji se realizuju kroz državnu potrošnju Kine.

Američki odgovor:

• Ulaganje u američke startup kompanije u privatnom sektoru u oblasti računarske tehnologije poraslo je sa 59,8 miliona dolara u 2014. godini na 477,9 miliona dolara u 2019. godini. uključujući razvoj veštačke enteligencije i kvantnog računarstva, navodi PitchBook Data Inc
• Giganti, kao što su Alphabet-ov Google, IBM, Microsoft i Intel takođe se takmiče u razvoju kvantnih računara, koji koriste svojstva kvantne fizike da dramatično ubrzaju proces analize podataka.

Pitanje je da li je ovaj odgovor dovoljno dobar odgovor na trinaesti po redu petogodišnji „National Science and Technology Innovation Plan plan“, donet 2016. godine, kojim je Kina je pokrenula megaprojekat namenjen razvoju kvantnih komunikacija i računarstva. Plan ima za cilj veliki proboj u kvantnim tehnologijama do 2030. godine, uključujući širenje kineske nacionalne kvantne komunikacijske infrastrukture, razvoj prototipa kvantnog računara i konstrukciju praktičnog kvantnog simulatora. U skladu sa ovim planom, Kina gradi Nacionalnu laboratoriju za kvantne informacione nauke, na 37 hektara u Hefei, provinciji Anhui, koji treba da bude otvoren do kraja 2020. Samo za prvu fazu izgradnje infrastrukture instituta planirano je 7 milijardi juana (oko jedne milijarde dolara), dok se ukupna vrednost projekta procenjuje na oko tri milijarde dolara.

Za zaključak, citiraću već koričćeni izvor „Who Is Winning the AI Race: China, the EU or the United States?”

U tekstu se pozivaju na Stiva Levina (Steve Levine) “The Stakes for Who Wins the AI Race,” Axios, March 21, 2018. Polemika se odnosi na tezu: IS THE AI RACE A ZERO-SUM GAME?

Mnogi veruju da se države ne takmiče kada su u pitanju inovacije, odnosno da u ovom pogledu postoje samo pobednici, bez gubitnika. Globalno posmatrano, čovečanstvo – ljudska civilizacija je ošte uzevši na dobitku. Mada, postoje i pobednici i gubitnici u trci za veštačkom inteligencijom – na lokalnom nivou. Nacije u kojima kompanije ne razvijaju uspešne proizvode ili usluge u domenu veštačke inteligencije rizikuju da izgube sopstveni udeo na globalnom tržištu. Kao što je Endrju Mur (Andrew Moore), bivši dekan računarskih nauka sa Univerziteta Carnegie Mellon i sadašnji šef Google Cloud AI izjavio, “… ovaj deo trke će odrediti “ko će biti Gugli, Amazoni i Apple-ovi 2030 godine.”

I ne samo to, nacije koje zaostaju sa ulaganjima u istraživanja i razvoj u oblasti veštačke inteligencije, posebno u vojne svrhe, umanjuju svoj geopolitički uticaj i generalno slabe sopstvenu nacionalnu sigurnost

Na kraju, napomenimo da se u tekstu ne razmatra pozicija ostalih “velikih igrača”u globalnoj trci za veštačkom inteligencijom. Recimo, Japan, Južna Korej, Australija, Kanada… Pomenućemo samo Rusiju za koju navedeni izvor navodi (pozivajući se na časopis Economist) da Rusija zaostaje u istraživanjima u oblasti veštačke inteligencije ali je korak ispred u naouružanju baziranom na robotskim platformama (robotic warfare).